Pre tačno 180 godina, poznati nemački pedagog Friedrich Froebel uveo je veliku promenu u ranom odrastanju dece. Tokom 1830-ih i 1840-ih godina razvijala se njegova vizija vrtića zasnovana na idejama Francuskog filozofa Jean-Jackues Rousseau i Švajcarskog prosvetitelja Johann Heinrich Pestalozzi. Do tada je bilo uobičajeno verovanje da su deca mala bića kojima je bio potreban strog nadzor da bi postali dobri ljudi. Igra se doživljavala kao gubljenje vremena.
Froebel je tvrdio da učitelji treba da koriste muziku, boravak u prirodi, priče i dramske igre za učenje dece. Takođe je promovisao ideju da deca uče u grupi. Predložio je da deca steknu socijalne veštine koristeći svoju prirodnu radoznalost i želju za učenjem. Verovao je da žene imaju najbolji osećaj za kvalitetan rad sa malom decom u razvoju njihove emocionalne veštine. Shodno tome, Froebel je otvorio školu za obuku, samo za žene i tada stvorio retku šansu za zanimanje koje je kvalifikovano.
Svi vrtići 1851. godine su zatvoreni jer se Pruska država plašila socijalističkog revolucionarnog pokreta. Ipak, koncept se brzo proširio ostatkom sveta, i do kraja devetnaestog veka, mnoge zemlje su pokrenule vrtiće za decu srednje klase. Zatim, između 1900. i početka Prvog svetskog rata, Engleska i Francuska počele su da osnivaju besplatne vrtiće za siromašnu decu. Vrtići su takođe ponovo otvoreni u Nemačkoj krajem devetnaestog veka i još uvek služe deci od tri do šest godina starosti. Reč vrtić znači vrt dece, lepa metafora za ono što se tamo dešava - deca koja rastu poput cveća, negovani u pozitivnom okruženju.
U Sjedinjenim Državama, Margarethe Schurz otvorila je prvi vrtić u Vatertovnu, Visconsin, 1856. godine za njenu imigrantsku Nemačku zajednicu. Ovaj vrtić privukao je pažnju Elizabeth Peabodi, koja je otvorila prvi američki vrtić na engleskom jeziku u Bostonu 1860. Tada su u velikim gradovima dobrotvorne organizacije počele da finansiraju privatne vrtiće i da se brinu o deci radnika imigrantskih fabrika. Cilj nije bio toliko podučavanje čitanju i pisanju, već ukupni razvoj socijalno-emocionalne veštine.
Do početka Prvog svetskog rata, svi glavni američki urbani školski sistemi javno su finansirali vrtiće. Mississippi je bila poslednja država koja je ponudila javni vrtić. Danas je vrtić dostupan u svim državama.